SUMNJA i OBJAVA

[jugoslav gojković]

Sumnja i objava; čežnja za slobodom; manifest straha oko logorske vatre; radoznala plašnja plamićka; kontrapunkt udahu vremena…

            Mi smo tu jer se bojimo da te ne izgubimo (M. Brecelj) – o' slobodo. Izgubili smo te. Izgubili smo sigurnost udaha djetinjstva. Zaštitu totalitarnosti koju ponovo pronalazimo. Plamen zvukova spašava, iz sivog u rastvoreni snop boja. Izlomljeni pokreti svakodnevice novog pandemičnog vremena – anomičnog; lutka izišla iz izloga – bačena na pločnik trga (trgopločnik – Riverport Brod). Srušena, skrušena na tlu vremena. Pometena vjetrom, elektromagnetskim vjetrom Sunca. Zvukovima oko sebe koji se trude oviti ju, sakriti ju – uzdići ju. Mi se bojimo. Sad je bitno! Mi se bojimo. Gložimo za moć!? Gložite! Bojimo se proždrljivosti… vas – virusa. Borba za opstanak čopora. Udružimo se – bez 'drug': užimo se. U sebe skrivamo u vremenu koje oduzima značenje, lomi pokrete harmonije. U svojoj polomljenosti spašavaju ovaj dan… Događaj oslobođen od ''Isuse spasi nas'' (u istovremenoj svirci sastava pored zgrade Strojarskog fakulteta). Ti si taj na rubu straha ispunjen egzistencijalnom izgubljenošću. Mi smo tu jer želimo ne bojati se. Obojati slobodom. Oduprijeti vremenu. Izišao/la iz katakombe vremena u potrebi slobode. U mraku podneva u točkama…

            Ne mirim se ni sa čim! Ni s nestajanjem… Poput plamena!

            Ovaj događaj takav kakav jest – nemoguće planiran i ostvaren u povjerenju zajedničke borbe generacija ovog grada ima za mene svoje psihološko značenje otpora gubitku sebe u ovom vremenu i upravo zbog toga proističe i polazi iz izlomljenosti, iz fragmentiranosti doživljaja sebe koji se u meni – nekom pojedincu ispalom iz izloga na pločnik trga odvija poput vatre zvukova koji se tako – imaginarno i nepostojeće u značenju snova i valova udružuju nasuprot anomičnom porazu u nama. Okupili smo se oko vatre da se zaštitimo. Oko vatre plesa i zvukova obezličene, zgrčene mladosti koja plamti na pločniku pod potplatama, zgaženosti totalitarnog terorizma laicizma prirode oko nas. Dolazeće pobjede vulgarnosti. Udružene egoistične megalomanije u glavama slobode koja sahranjuje sliku o sebi. U ideji slobode koja se time odljuđuje… Sastavljamo se od fragmenata nasuprot svemu – u protivpostavci nestajanju, nestajući. Trajući u vječnosti trenutka. U prolomu trenutka spoznaje se vječnost (K. Jaspers). I tek tu čovjekovo trajanje ništa poništiti ne može (ništica).

            Tu smo jer se ne bojimo!

            Ti reci mi!  (P. McCartney)

 

                                                                                                                                                                     Jugo Gojković